Ако волимо некога, то не значи да волимо и сва његова понашања и да прихватамо све његове жеље. Због тога они који разликују особу од понашања знају да воле партнера и онда када им се не свиђа неки његов поступак
Постоји разлика између особе и онога што особа чини. На пример, веома
паметна особа може изговорити понеку глупост. Ово разликовање особе од
њеног понашања је изузетно важно јер има дубоке психолошке последице.
Можемо рећи да се људи деле на оне који ову разлику познају и оне који
је не познају. Они први имају далеко боље односе са другим људима, али
и са самима собом. И једни и други различито разумеју љубав.
Љубав је однос према другоме као особи, као људском бићу. Ако правимо
разлику између особе и њених поступака, онда постаје могуће да имамо
различит однос према особи од односа према њеним поступцима. У том
случају љубав, која је позитиван однос према особи, није поништена
негативним односом према неком њеном поступку. Ако волимо некога, то
не значи да волимо и сва његова понашања и да прихватамо све његове
жеље. Због тога они који разликују особу од понашања знају да воле
партнера и онда када им се не свиђа неки његов поступак. Они такође
знају да разликују себе од својих поступака и знају да их партнер воли
и онда када критикује неко њихово понашање. Њихова представа о љубави
укључује конфликт и критику. Сасвим друкчији став има особа која не
разликује себе од својих поступака. Она мисли да онај који не прихвата
или осуђује неко њено понашање у ствари осуђује и одбацује њу као
личност, као особу, као људско биће. Због тога ће она сваку критику
неког њеног понашања или одбијање испуњења неке њене жеље доживљавати
као одбацивање, као негацију љубави.
То произлази из тога што она сваки свој поступак и сваку своју жељу
доживљава као део себе. На пример, што јој је нека жеља важнија, то је
више доживљава као део себе. Она има однос према својим поступцима као
да су они органи из којих је састављено њено тело.
Особа која не разликује себе од својих поступака отписује могућност
промене. Када од ње тражимо да нешто промени, то доживљава као захтев
да она буде неко други, да она не буде она. И зато ће у свађи увређено
узвикнути: Такав сам какав сам. Или узми или остави!
И зато су речи веома важне, поготову када критикујемо или одбијамо
неку жељу. Формула је у јасном показивању двојности: показати да
прихватамо особу и показати да не прихватамо понашање или жељу.
Критику увек јасно упутити понашању, а никако не особи. Када похвалимо
особу, а критикујемо понашање, тада вољеној особи помажемо да почне да
разликује себе од свог понашања. А то је пут у промену нежељеног
понашања.
Иако је давно у Библији написано: Мрзи грех, а не грешника, још увек
учимо ову разлику.
Зоран Миливојевић
izvor: http://www.politika.rs/