Gotovo da ne postoji osoba koja nikada nije imala poteškoća sa koncentracijom.Taj složeni mehanizam je integrisani proces mnogobrojnih funkcija kore velikog mozga i značajnih subkortikalnih struktura sive mase. Naučnici su otkrili bitne puteve u samom mozgu koji su direktno odgovorni za koncentraciju. Danas se biohemija mozga proučava u mnogim centrima za ispitivanje moždane delatnosti .To samo po sebi govori koliko su biohemijski procesi u mozgu značajni. Smatra se da naš celokupni nervni sistem (centralni, periferni, autonomni) temelji svoju funkciju na biohemijskim prenosnicima signala zvanim neurotransmiteri. Neuravnotežen odnos između neurotransmitera ima za posledicu poremećaj moždane funkcije.
Uzmite, na primer, neurotransmiter serotonin koji je odgovoran za mnoge funkcije, pored ostalog za naše raspoloženje. Snižen nivo pomenutog prenosnika je direktno odgovoran za razne oblike depresija. Smanjena aktivnost regije u mozgu koja produkuje dopamin izaziva čitav niz poremećaja, koordinacije, govora, tonusa, raspoloženja, što imenujemo Parkinsonova bolest. Sa druge strane, povećan nivo dopamina u mozgu je odgovoran za nastanak grubljih duševnih izmenjenosti poput šizofrenije. Novija istraživanja su pokazala da upliv neurotransmitera izgleda ima ključno mesto u regulaciji koncentracije. Svakako da je uticaj spoljne sredine važan za postizanje dobre koncentracije.
Postavlja se pitanje da li postoji učinkovit recept za uspešnu koncentraciju?
Sve preventivne mere koje su dobro vezane za zaštitu kardiovaskularnog aparata istovremeno se mogu upotrebiti i za zaštitu mozga. Na prvom mestu, bavite se sportom jer on povećava protok krvi kroz kardiovaskularni sistem. Hranite se pravilno ( bez mnogo štetnih masti, smanjite ''prazne kalorije'', a to su slatkiši, pice, kokakola... Trudite se da očuvate vaše duševno zdravlje, sklapajte prijateljstva i družite se.
Poslednja istraživanja su dovela do veoma važnih podataka značajnih za dobro funkcionisanje mozga. U pitanju je naime zaštitni holesterol (HDL). On uspešno utiče na mozak, naročito na krvne sudove mozga. U čemu je njegov značaj? On usporava ateroskleronske promene na arterijama i time štiti organ. Vrednost dobrog holesterola možemo podići na više načina naročito baveći se sportom i pravilnom ishranom. Koristite nerafinisano maslinovo ulje, ribe, orahe, lešnike, bademe. Naročito ih koristite pred ispit. Svakako vodite računa o njihovoj kaloričnoj vrednosti. Dakle, pred ispit izbacite ''čarobne napitke'' kao sto su kafa, koka-kola i drugo.
Izvor:
http://www.vox-magazin.com/koncentracija.htm