REPUBLIKA SRBIJA - AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA SPORT I OMLADINU
INFORMACIJA O SISTEMU VREDNOSTI STUDENATA U VOJVODINI
( u prilogu se nalazi jedan deo istraživanja)
VREDNOSTI KOJE SU PRISUTNE I VREDNOSTI KOJE SU ODSUTNE
U UŽOJ I ŠIROJ DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI
1.POŽELjNE OSOBINE ILI OBLICI PONAŠANjA KOJE MLADI
SMATRAJU VREDNIM
Od ponudjenih poželjnih osobina, ili oblika ponašanja, ispitanici su kao najvrednije osobine izdvojili:
1.iskrenost 2. ljubav 3. Poštenje i 4. humanost
Od ponuđenih poželjnih osobina (ili oblika ponašanja), koje su po Vašem mišljenju najznačajnije, najpoželjnije?
Prosek
iskrenost 3.71
skromnost 3.11
poštenje 3.50
duhovitost 2.68
pravednost 3.34
privlačnost 2.56
humanost 3.45
odgovornost 3.26
upornost 3.20
samostalnost 3.08
hrabrost 2.91
dobrota 3.09
lepota 2.77
tačnost 2.70
tolerancija 2.90
kooperativnost 2.92
bezobzirnost 1.58
hladnokrvnost 2.57
svestranost 2.69
ljubav 3.50
narcizam 2.08
samokontrola 2.97
Većina ispitanika navodi mišljenje da žive u zemlji poremećenih društvenih vrednosti i da bi tebalo aktivirati pozitivne društvene potencijale da bi se unele promene u sve sfere života.
2.OSOBINE ILI OBLICI PONAŠANjA KOJE MLADI
UOČAVAJU KOD SEBE KAO LOŠE
Kao loše osobine kod sebe, ispitanici su izdvojili, najčešće : naivnost, nesigurnost, neodlučnost, osetljivost, tvrdoglavost, brzopletost, bes, egoizam, lenjost, narcizam, pohlepu, sebičnost, ljubomoru, razmaženost, inat, nesamostalnost, hladnokrvnost, nezainteresovanost, skromnost, povodljivost i sl.
3.OSOBINE KOJE SU ISPITANCI NAVELI KAO VREDNE KOD SEBE
Mladići su kao vredne osobine kod sebe izdvojili :
iskrenost, upornost, poštenje, odgovornost, skromnost, pravednst, dobrotu, duhovitost, tačnost, toleranciju.
Devojke su kao dobre vrednovale kod sebe sledeće osobine : iskrenost, upornost, odgovornost, poštenje, pravednost, toleranciju, skromnost, dobrotu, samostalnost i ljubav.
4.OSOBINE ILI OBLICI PONAŠANjA KOJE ISPITANICI NAVODE
DA SE NAJČEŠĆE ISPOLjAVAJU U NjIHOVOJ OKOLINI
Kao osobine koje se najčešće ispoljavaju u njihovom okruženju, ispitanici su naveli: sebičnost, pohlepu, ljubomoru, bezobzirnost, glupost, neiskrenost, apatičnost, nepoštenje, nepoverenje, neodgovornost, laž, licemerje, netoleranciju, narcizam, nepravdu, sklonost ka porocima, neodgovorost, surovost, itd.
5. OSOBINE ILI OBLICI PONAŠANjA KOJI SU PO MIŠLjENjU MLADIH
KVALITET ŽIVLjENjA, A NEDOSTAJU U NjIHOVOM OKRUŽENjU
Kao osobine ili oblike ponašanja koje smatraju vrednim, a koje nedostaju u okolini u kojoj žive i studiraju, ispitanici su naveli da nedostaju: odgovornost, volja za rad, upornost, tolerancija, komunikativnost, humanost, domovitost, kooperacija, optimizam, poštovanje studenata i veća saradnja profesora sa studentima, bolji odnos prema darovitim studentima i mentorski rad; bolja organizovanost kod studenata u planiranju vremena i odlučnost u delovanju; aktivniji odnos studenata u rešavanju društvenih problema; stručni susreti studenata i druženja; više sportskih susreta, "lečenje smehom", više praktične nastave i obuke, zanimljivija predavanja profesora i vežbe; korišćenje savremene opreme u toku predavanja i interneta na fakultetima; prilike za kreiranje i ispoljavanje pozitivnih ideja; bolji odnos države prema mladima; veća briga društva u cilju: povećanja broja kredita, većeg broja beneficija tokom studiranja, veće pažnje u iznalaženju mogućnosti zapošljavanja mladih, organizovanja seminara namenjenih edukaciji mladih u cilju zdravijeg načna življenja, efekasnijeg studiranja ; više finansijskih mogućnosti za organizovanje kulturnih manifestacija mladih; finansiranje projekata u kojima bi bili honorarno angažovani mladi; više studijskih boravaka, obuka mladih u inostranstvu; više mogućnosti da mladi zarade sredstva za poboljšanje svog materijalnog statusa (čime se otvaraju mogućnosti za njihova putovanja, učenje stranih jezika i kreativnije korišćenje slobodnog vremena ), otvaranje kreativnih centara za mlade i sl.
ZAKLjUČNA RAZMATRANjA
Polazeći od činjenice da je anketom obuhvaćen značajan deo studentske populacije sa svih fakulteta i viših škola u Vojvodini, da su ispitanici pružili iskrene i kvalitetne odgovore sa težnjom da njihova vidjenja, sugestije i predlozi budu uvaženi i da utiču na demokratske promene ka kvalitetnijem i zdravijem životu i radu u bližoj i široj društvenoj zajednici, izdvojili bismo i ukazali na ključne rezultate ovog prvog koraka u ispitivanju činilaca koji utiču na formieanje sistema vrednosti kod mladih.
1. Visok procenat anketiranih studenata, u rasponu od 19. do 26. godine života živi kod roditelja (40,73%), a roditelji izdržavaju 81 % anketiranih studenata. Mali broj studenata su korisnici kredita, ili stipendije, a još je manji broj onih mladića i devojaka koji imaju mogućnosti da samostalno stiču sredstva za studije honorarnim radom.
Za mere poboljšanja svog društvenog statusa, ličnog života, efikasnijeg studiranja i kreativnijeg korišćenja slobodnog vremena, preko 90% studenata je navelo kao uslov poboljšanje svog materijalnog statusa. Otuda je novac pri vrhu sistema vrednosti mladih, jer je materijalna situacija u kojoj se nalaze ograničavajući faktor i za zasnivanje nove porodice, za putovanja, druženja, ispoljavanja stvaralačkih sposobnosti, postizanje veće uspešnosti i sl.
Valjalo bi napomenuti da anketirani mladi kao izlaz iz ovih problema vide u poboljšanju studentskog standarda (povećavanjem broja studentskih stipendija i kredita, povećavanjem mesta u studentskim domovima, otvaranjem novih studentskih kantina i sl.), u suštinski kvalitetnijem radu studentskih organizacija i uključivanjem mladih u honorarne stručne poslove u okviru fakulteta i šire.
2. Zdravlje, navike i kvalitet ličnog i društvenog života mladih ostavlja prostor za poboljšanje, uvodjenjem, pre svega, više fizičkih aktivnosti, zdravijim i kreativnijim korišćenjem slobodnog vremena, bavljenjem rekreativnim sportom i boravkom u prirodi. Ovim istraživanjem smo otkrili činjenicu da veliki broj mladih nema nijedan oblik rekreacije (22,65%), ili se dosadjuju (22,29% mladića i 15,58% devojaka). Visok procenat se izjasnio da zbog obaveza na fakultetu nije u mogućnosti da ostvari kvalitet slobodnog vremena.
Anketirani studenti (prosečne starosti od 21 godine) navode podatke da su najčešće u srednjoškolskom periodu probali da puše marihuanu, ili neku drugu drogu (na žurci, u školskom dvorištu, u stanu, na ekskurziji). Imajući u vidu da je u medjuvremenu u školama uvedeno niz mera zaštite i obezbedjenja učenika od prodavaca narkotika, predpostavlja se da je smanjen i izazov pušenja marihuane u školama. Ovim složenim pitanjima bi trebalo posvetiti posebnu pažnju, sobzirom da je i ovom prilikom evidentiran veliki broj mladih koji su probali drogu.
Konzumiranje alkoholnih pića je zabrinjavajuće medju mladima. Čak 71,61% mladića je medju anketiranim studentima bilo više puta pijano, a 28,64% devojaka. Ostaje za naredni istraživački korak otvoreno pitanje da li mesta gde mladi mogu da se okupe i druže (kafići, diskoteke i sl.) stvaraju (nameću) uslove za konzumiranje alkohola, ili su uzroci i sociopsihojoške prirode. Mladi predlažu otvaranje novih kreativnijih mesta za druženje, klubove za stvaralačke susrete poput EXIT-a.
3. Anketirani studenti su u visokom procentu od 91,80% zadovoljni izborom fakulteta i studijama. Većina mladih planira nakon završenog fakulteta da se zaposli (39,68%), ili da ode u inostranstvo (10,43%). Ipak, visok procenat (28,88%) mladih ne zna u ovom trenutku šta će raditi nakon diplomiranja, što obavezuje društvo na odgovarajuća blagovremena usmeravanja.
4. Zadovoljstvo je istaći činjenicu da su mladi , i pored uslova u kojima žive i obavljaju svoje obaveze, često (57,67% mladića, 60,1% devojaka) srećni, ili čak veoma srećni (19,44% mladića, 20,20% devojaka). Kao uslov za lično zadovoljstvo i stabilnu ličnost u vrhu vrednosti ispitanici su na prvo mesto stavili ljubav (80,89% ispitanika), na drugom mestu pouzdane prijatelje, a na trećem mestu je kao uslov za sreću i lično zadovoljstvo materijalna sigurnost. U znatno manjem procentu su kao uslov za lično zadovoljstvo : uspeh na studijama, opšta društvena stabilnost, i mogućnost stvaralačkog izraza.
Probleme mladi rešavaju najčešće u okviru porodice, u razgovoru sa roditeljima, braćom i sestrama, ili sa prijateljima. Uglavnom nisu usamljeni i lako sklapaju nova poznanstva i prijateljstva.
Retko čitaju novine i časopise, a najčešće se informišu preko TV programa. Prosečno mladi pročitaju godišnje 6 knjiga iz oblasti van studijskog programa. Još uvek mali broj mladih ima pristup INTERNET-u (67,09%). Otuda skreću pažnju na potrebu da se na fakultetima uvede mesto za korišćenje INTERNET-a.
5. Na lestvici sistema vrednosti mladih su : iskrenost, poštenje, humanost i ljubav. U uslovima u kojima žive, paradoksalno je, ali mladi istovremeno misle da su iste navedene vrednosti spuštene u život svakodnevnice, i mane, jer se njihovo ispoljavanje često tumači kao naivnost.
Stabilna, harmonična porodica je ideal kome teže . Dive se svojim roditeljima i nekim svojim profesorima koji su i u teškim životnim okolnostima i društvenim prilikama ostajali dosledni vrednostima kao što su : odgovornost, humanost, izdržljivost, upornost, poštenje, stručnost. Kod ličnosti za koje su se opredelili kao uzorne, istakli su njihove lične kvalitete (pamet,svestranost, upornost, humanost, uspešnost, materijalno postignuće, ostvaren dom i porodica). U globalu, raznim povodima mladi ističu značaj porodice , ljubavi i prijateljstva u životu pojedinca i stabilne društvene zajednice.
6. Anketirani studenti su istakli neophodnost veće uključenosti mladih u društveni život uže i šire društvene zajednice u cilju brže integracije u medjunarodne tokove, ulaska u Evropsku uniju i realizacije reformi (školstva, zapošljavanja mladih i sl.)
7. Problemi na koje su anketirani studenti ukazali na pojedinim fakultetima (posebno na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu) zaslužuju punu pažnju i rešavanje. Visok procenat ispitanika smatra da bi trebalo : poboljšati mentorski rad ; uključiti veći broj studenata u rad na naučnim projektima; omogućiti studijske boravke u inostranstvu; organizovati stručne susrete mladih I dr.
8. Ovaj prvi korak u osvetljavanju života i rada studenata u Vojvodini i njihovog sistema vrednost, ukazuje na neophodnost daljih istraživanja koja bi se poverila stručnim timovima (psihologa, pedagoga, sociologa, medicinskih radnika i drugih nadležnih društvenih subjekata i institucija).