Ko si ti ? Ono što biraš da budeš? Falsifikat falsifikovanog falsifikata? Plagijator? Sjajno, to je tvoja lična varijanta i sjajna je sve dok ne ugrožava varijantu drugog. Ali, na koji god način falsifikovao, falsifikovanjem gubiš ličnu varijantu. Postaješ otimač tuđeg intelektualnog proizvoda. Lopov. Jer ukrasti proizvedenu ideju isto je što i ukrasti proizvedenu bombonu. Razlika je samo u tome što je ideju teže napraviti. No, ne obaziri se. Nisi jedini. Praksa plagiranja kod nas je raširena. Kultura korupcije, mita i varanja ti daje dozvolu da sebe opravdaš: drugi krše pravila i zakone, sud ih ne osuđuje, pa što bi tebe!
Uostalom, tešiš se činjenicom da su muvanja na Univerzitetu sitna u poređenju sa onima u ostalim delovima društva. Dakle, samo ti je potrebna snalažljivost. Pardon – i novac. Pa tako izdvojiš od 200 do 1000 evra i obratiš se organizaciji koja lažira ispite. Njih možeš naći preko oglasa na oglasnim tablama, vizit karticama ili se jednostavno obratiš starijoj generaciji, oni već znaju pravila i uputstva. E, ako za ovu varijantu nemaš dovoljno novca, onda treba malo mućnuti i naći sebi odgovarajući kod varanja. Najlakša i najčešća caka je: prepiši pa zbriši. No, to već i vrapci znaju. Gotivno je kada skapiraš da ništa ne mora biti fiksirano, zabetonirano. Odbaci sve staromodne tehnike, puškice i smisli novu sofisticiranu metodu koje se ne bi ni kakav vrhunski špijun postideo. Ko bi, uostalom, pamtio sve te ratove, godine, datume, definicije, obrasce kada metodologija prepisivanja zahteva samo malo angažovanja i ne baš preteranu hrabrost. Doduše, potrebno je i dobro raspoloženje profe, jer u 99 posto slučajeva tvoj uspeh u varanju zavisiće od njegovog raspoloženja. Neki od nih su špijuni, a neki špijunčine, pa sad kako ti se zalomi. Čuvaj se onih nepokolebljivih profesora, stare garde obrazovanja. Takvi sve vide, sve znaju i ni dobitak na lotou ih ne može odvratiti od njihove svete misije uterivanja pravde. Kod takvih je najbolje ne reskirati te progutati knedlu i naučiti nešto... Ko zna, možda to ponekad,i zatreba u životu. Ako ti međutim, varanje pođe za rukom i kod te vrste starog lisca, smeškaćeš mu se zadovoljno u lice, nadmudren savršenstvom odraza Ja-Ogledalo-Ja, misleći: „Al’ sam ga zeznuo“. Naravno, u tom konceptu nema ničeg pogrešnog, sem samog koncepta i očekivanja da gledajući sebe vidiš druge. Pa koga si onda zeznuo?
Izvor: http://www.vox-magazin.com/prepisi%20pa%20zbrisi.htm